Fudbalski reprezentativac Rumunije Adrijan Mutu praktikovao je da se od crne magije i kletvi zaštiti tako što je ispod šortsa nosio izvrnute gaće, dok kapiten engleskog Čelzija Džon Teri uvek sedi na istom mestu u autobusu, a štucne uvek zavrće tri puta i trostruko obavija pertle oko gležnjeva. Inače, Mutu je dospeo u žižu interesovanja i kada ga je bivša ljubavnica optužila da „u krevetu“ žudi za krvlju, pa je, s obzirom na to odakle potiče, prozvan Drakula. Ubrzo je postao interesantan za filmske producente iz Holivuda, ali je ipak ostao veran fudbalu i trenutno je član Fiorentine. Oduvek je bilo zanimljivih primera o sujeverju sportista, a zaštitne amajlije i drugi talismani su učestala obeležja na sportskim takmičenjima. Dakle, može se reći da je sujeverje u sportu izuzetno istaknuto i sve prisutnije. Čak i oni koji su se trudili da se klone svega toga ne mogu se nazvati „nevernicima“, poput, recimo, najboljeg fudbalera u istoriji Brazilca Pelea, koji je jednom priznao:

– Nisam sujeveran, ali verujem u to!

Studenti poznatog američkog univerziteta Jejl, krajem pretprošlog veka, prvi su se dosetili da koriste životinju kao maskotu – psa buldoga. Kanije su svoj imidž u najpopularnijem sportu u SAD, američkom fudbalu, na sličan način stvarali i ostali koledži, koristeći orlove, tigrove, bizone, pa čak i pčele.

U bivšoj velikoj Jugoslaviji pojedini istaknuti fudbaleri imali su posebne rituale: legendarni Velibor Vasović kada bi video crnu mačku ne bi odlazio ni na trening, čuveni Zvezdin šuter Bora Kostić se uoči utakmica obavezno osvežavao bombonama, a bivši golman Partizana Petar Borota je na utakmicama pored kobnih kačketa imao i tri narukvice: metalnu, od zmijske kože i od crvene vunice. Nekadašnji čuvar mreže Vojvodine i reprezentativac Ilija Pantelić nosio je godinama isti dres, koji mu je donosio sreću, krpeći ga neprestano i čuvajući ga kao najveću dragocenost.

Najbolji fudbaler Svetskog prvenstva u Meksiku 1986. godine Argentinac Dijego Armando Maradona hotelske sobe je pretvarao u male kapele s velikim brojem krstova i ikona, a na teren bi uvek kročio prvo levom nogom. Francuz Mišel Platini je pred važne susrete odlazio frizeru, Kolumbijac Karlos Valderama je nosio minđušu dobijenu od jednog vrača, a nekadašnji španski fudbalski as Butragenjo se isticao po većem broju osobenosti: poslednji je ulazio u avion, pred mečeve je meditirao, mesečno je dva puta obilazio muzeje ili izložbe kao osvedočeni poklonik umetnosti, a svaki pogodak je poklanjao verenici.

Jedan od najvećih šahista u istoriji Gari Kasparov veruje da mu je 13 srećan broj, možda i zato što je bio trinaesti po redu prvak sveta u drevnoj igri na 64 polja. Međutim, u Formuli 1 nema takmičara s tim „baksuznim“ brojem. Bivši golman Majorke Karlos Roa, kome je dodeljen baš broj 13, zbog malera je stavio tačku pa je na dresu stajalo „1.3“. Napustio je fudbal zato što je adventista, a mečevi španske Primere su najčešće na programu subotom.

U poslednje vreme od naših sportista po izraženom sujeverju izdvajaju se fudbaleri Mateja Kežman i Marko Pantelić, košarkaški superstar Vlade Divac… Na nedavnom Mundijalu u Nemačkoj svi reprezentativci sada nepostojeće države Srbije i Crne Gore prihvatili su Kežmanov predlog da poste sredom i petkom i mole se pre svakog obroka, ali to im nije pomoglo, jer su zauzeli poslednje mesto. Pantelić kada se pojavi na terenu ljubi travu i prekrsti se, a kada da gol ljubi burmu. Divac takođe nije imun na ovakva verovanja. Uvek bi prvo obuvao levu patiku i poslednji izlazio na parket.

Ima i skoro bizarnih primera poput sujeverja Martine Higins i Serene Vilijams. Higinsovu je sreća napuštala kada na sebi ne bi imala bele gaćice, a Serena dok pobeđuje nikada ne menja brushalter. Eto, nekada i takve sitnice imaju maltene presudan uticaj na sportske rezultate.

Važan je za razvoj i zdravlje vašeg tela i psihe, ali znate li njegovu moć kada su u pitanju deca i mladi?

Fizički napor u pozitivnom smislu utiče na koncentraciju kod dece i mladih što se često odražava i na njihovim ocenama u školi i na fakultetu. Deca koja redovno odlaze na treninge brzo se nauče disciplini, te kvalitetnom raspoređivanju sopstvenog vremena. ‘Poseban napredak ostvaruju srednjoškolci koji se trude biti što bolji u školi i imati što bolje ocene kako bi mogli prisustvovati svim treninzima i utakmicama’, rekla nam je Gordana koja podstiče kako mlade tako i one nešto starije da se prihvate nekog sporta.

Osim fizičkih koristi sport ispunjava i naše psihološke potrebe. ‘Bavljenje sportom može omogućiti zadovoljavanje mnogih psiholoških potreba, naravno ukoliko prevladava pozitivna klima u sportskom okruženju. Uz opšte poznati pozitivan učinak na zdravlje, sport kroz jasno definisana pravila takođe može podsticati razvoj discipline kod deteta’, rekao nam je Boris Balent, sportski psiholog .

Sport nas uči još nečemu što će nam kasnije u životu biti od velike važnosti – kako raditi u timu. ‘Kroz sport se decu mogu jako lijepo učiti kako sarađivati sa drugima radi postizanja zajedničkog cilja’, dodaje profesor Balent.

U kasnijim godinama sport nam služi kao svojevrsni izduvni ventil i kao medij ispunjenja sopstvenih interesa. ‘U kasnijoj dobi sport, uz ostale već navedene razloge, takođe predstavlja mogućnost da se pojedinac posvetiti sebi i onome što voli usprkos brojnim svakodnevnim obavezama i stresu. Takođe u često užurbanom načinu života sportska aktivnost postaje organizovana mogućnost za privremeni beg od svakodnevnih problema, druženje i zabavu’, kaže profesor Balent i podseća nas na mnoga istraživanja koja povezuju vežbanje s lučenjem endorfina ili hormona sreće u našem mozgu.

Na ovo pitanje postoje različiti pogledi i potencijalna tumačenja. Brojni su primeri dugovečnosti vrhunskih sportista koji su i u poznim sportskim godinama četvrte životne decenije uspevali održavati šampionsku formu, ali su, opet, sve češći i primeri preranoga napuštanja aktivne karijere ili ubrzanog približavanja tom trenutku kod mnogih mladih sportista. Moderni sport i nezasita potreba za što boljim rezultatima, nemilosrdno »melje« organizam, a na tom »gladijatorskom putu« ciena je poznata. Zdravlje je stavljeno u funkciju postizanja titula, pobeda, rekorda, medalja i konstantnih uspeha. Pa dok traje. A počinje se prerano, zavisno od sporta do sporta, negde već sa 11-12 godina.